Božićne čestitke – najlepše poruke i čestitke za Božić

Božić se smatra „najradosnijim hrišćanskim praznikom“, jer on slavi rođenje Isusa Hrista, i uz Vaskrs i Duhove jeste jedan od tri najveća i najznačajnija verska praznika u hrišćanskom svetu.

Pravilo je da se na Božićno jutro, i za sva tri dana Božića, pozdravlja sa Hristos se rodi, a da se odgovara sa vaistinu se rodi, ali je sasvim pogrešno uverenje među ljudima da treba da se kaže pak i mir Božiji Hristos se rodi, jer to mogu da izgovaraju samo sveštena lica kada na liturgijama i misi pozdravljaju i pričešćuju vernike (dakle ovakav Božićni pozdrav ne treba da se izgovara od strane ljudi koji su „običan svet“, te svakako i koji i nisu crkvena lica).

Inače je poznato da se Božić proslavlja među hrišćanima u različite datume, zavisno od toga da li su oni katolici ili pravoslavci, te se po gregorijanskom kalendaru praznik slavi 25. decembra svake kalendarske godine i to je katolički Božić, odnosno 7. januara po julijanskom kalendaru kod pravoslavaca i tako se i naziva pravoslavni Božić, ali je on ipak uvek „fiksni“ verski praznik, odnosno uvek je istog datuma svake godine.

Generalno istoričari smatraju da se tačan datum Hristovog rođenja ne zna, i da je zato razlika u datumima po ova dva kalendara i prisutna (starim se smatra gregorijanski, i on je pretpostavljase verodostojniji), ali je verovatni opseg mogućeg rađanja Isusovog u periodu između 7. i 2. godine pre nove ere, i pominje se u dva od ukupno četri jevanđelja, te su u vremenu do IV veka naše ere hrišćanske crkve prihvatile da se praznik po starom kalendaru slavi 25. decembra (a to je datum koji odgovara 7. januaru po „novijem“ julijanskom kalendaru, tako da suštinski nema razlike u datumima, već samo u tome da se razlikuje „merenje vremena“ kod katolika i pravoslavaca).

Običaji i verovanja koji prate katolički i pravoslavni Božić – od starih vremena do danas

Kod katolika i hrišćana postoje neznatne razlike u običajima koji su povezani sa Božićem kao i najradosnijim hrišćanskim praznikom, jer su u pitanju „dve crkvene struje iste vere“, tako da i u samoj suštini jeste osnova hrišćanstva kao takva.

Kod katolika se pripreme za Božić započinju takozvanim „došašćem“, i proslavlja se najpre 25. novembra Dan Svete Katarine, ali se i u nekim krajevima ipak kao prvi dan „došašća“ praznuje poslednji ponedeljak u novembru mesecu, kao dan svetog apostola Andrije.

Sam običaj podrazumeva da se odlazi na takozvane „zornice“, odnosno na mise u rano jutro i da se na takav način slavi i „pozdravlja“ dolazak katoličkog Božića, uz obavezan post i uz pravljenje „adventskih venčića“, a koji imaju mesta za četri sveće, te i na svaku adventsku nedelju se pali po jedna sveća u vencu.

Takođe se u katolika, pre Božića proslavljaju i praznik Svete Lucije i Svetog Nikole, kada se pak mladići i devojke oblače u njihove najlepše odore i idu od kuće do kuće (oni zapravo i tako baš predstavljaju ova dva sveca), i deci daju sušeno voće i to obično suve smokve, šljive, bademe, orahe i jabuke, dok se na dan Svete Lucije obavezno seje pšenica kao jedan simbol plodnosti i blagostanja (pšenica se seje na dan pomenute svetiteljke i tako raste do Božića, kada se „skrati“ i dodatno uredi, te se na osnovu toga koliko je ona „gusta i zelena“ procenjuje koliko će biti rodna godina).

Kako je od dana Svete Lucije pa do Božića ukupno 12 dana, verovanje je da se upravo na osnovu toga kakvo je vreme između ova dva praznika, takvo će biti i naredne kalendarske godine (ovde je 12 dana ekvivalent za 12 meseci u godini).

Kod pravoslavaca Božiću prethode dva velika praznika, Tucindan i Badnji dan, te se na prvi od ova dva praznika sprema „pečenica“ (prase ili jagnje koje se peče i koje se jede na dan Božića, nakon posta), a na Badnji dan se seče i u kuću unosi Badnjak, pa je po tome i sam praznik dobio ime (i njega prati čitav niz običaja i rituala, od badnjeg jutra do Badnje večeri, nakon koje sledi ponoćna liturgija u pravoslavnim hramovima).

Istoričari smatraju da je i Badnji dan, kao i sam Badnjak (koji je obično hrastovo ili cerovo drvo), ime dobio prema staroslovenskoj reči „bdeti, bdenje“, jer se toga dana po predanju i po običajima bdelo i čekalo rođenje Hrista, te se i sama Božićna liturgija održava da bi se takav jedan i „srećan događaj“, dočekao budnih očiju i te noći se ne spava već se Božić „čeka“.

U ranije vreme se pomenuta ponoćna Božićna liturgija zvala i „ponoćka“, a na nju se baš odlazilo nakon pomenute Badnje večere, te se hram ili crkva osvetljavala sa puno voštanih sveća, koje su i predstavljale simbol nadanja i rađanja novog života (danas u smislu novih početaka, promena na bolje, rada i truda da se neko posveti sebi i da „iza sebe ostavi“ sve svoje mane i da okaje grehe).

Poseban obredni kolač koji se sprema na Božićno jutro, jeste „česnica“, a koja se pravi od beloga brašna, vode i masti, bez kvasca, te se ona zamesi nakon što se „oglase prva crkvena zvona“.

U česncu se obično stavljaju jedan novčić, ali i drvce drena (za zdravlje), drvce badnjaka, pasulj, pšenica, zrno kukuruza, i razni drugi „sitni predmeti“, od kojih svaki ima neku simboliku, te se i kolač kasnije među ukućanima „lomi na delove“, pa i svako u svom „komadu česnice“ nađe neki predmet, a najsrećniji je onaj koji izvuče „novčić“, sve jer će ga cele godine pratiti sreća na svim „životnim poljima“.

Razlog zašto se česnica pravi kao obredni kolač za Božić, istoričari objašnjavaju time da je Hrist na rođenju darovan od strane proroka i pastira, te da je i sam za sebe govorio u propovedima da je on „hljeb života“.

Takođe jedan od pravoslavnih običaja za Božić jeste i „prvi gost“ koji uđe u kuću na jutro ovog praznika i koji se zove „polažajnik“, te koji treba da u dom donese sreću, i on se daruje nakon što sa Badnjim grančicama „prodžara vatru“ i poželi za svakog od ukućana nešto najbolje u narednoj godini.

Pravilo je da „polažajnik“ bude neka osoba koja je zdrava i mlada, po pravilu muškarac, koji je i „srećne ruke“ i koji treba da bude „nagrađen“ obično voćem i nekim sitnim darovima, jer je pak u dom doneo sve najbolje, pa se smatra da nikako na dan Božića ne treba da prvo u kuću uđe osoba koja je udovica, koja je stara ili poročna, a u nekim krajevima naše zemlje se smatra da to uopšte i ne bi trebalo da bude bilo koja osoba koja je ženskog pola (jer to znači svađe i ogovaranja).

„Polažajnik“ koji se uputio prema kući kojoj će da bude „prvi gost“, ne treba da nikoga sretne na svom putu, a naročito nikome ne treba da čestita i uputi Božićni pozdrav, te kada stigne do kuće u koju se zaputio, uvek preko praga zakorači desnom nogom, i pospe žita i pšenice po kući, a i na njega po pravilima domaćica kuće posipa pšenicu, te „polažajnik“ nikada ne jede kod svoje kuće, jer treba da se „omrsi“ prvo u kući u kojoj je došao kao „obredni gost“.

Pravilo je da se na Božićno jutro ide na liturgiju i bogosluženje u crkvu, te da se onaj ko je postio i pričesti, a potom se dolazi svojoj kući gde se porodica okuplja i zajedno se „omrsi“ sa vrlo pak i bogato spremljenom „Božićnom trpezom“.

Ranije se odmah posle Božićnog ručka, kretalo da se čestita komšijama i rodbini i prijateljima, te su se pevale „obredne pesme“ kojima se praznik čestitao svima po selu, i takve osobe su se zvale „koledari ili čestitari“, i bili su po pravilu momci i devojke koji su darivani voćem – jabukama, te i orasima, smokvama, suvim šljivama.

Kako je ranije i napomenuto, kod hrišćana se Božić proslavlja tri dana, te je drugi dan po Božiću poznat kao praznik Sabor Presvete Bogorodice, a treći dan je praznik (i česta krsna slava), poznat kao Stevanjdan, kada se slavi Sveti Stefan prvomučenik.

Mada su se i do dan-danas zadržali brojni od pomenutih običaja, i „pozdrav za Božić“ (Hristos se rodi – vaistinu se rodi) je ostao isti, ipak su se kod katolika, ali i kod pravoslavaca ustalile i neke karakteristične poruke za Božić, kojima se on čestita, a koje mogu da se pošalju na razne načine i u raznim formama.

U nastavku teksta će biti stoga i navedene one najlepše i one najoriginalnije Božićne poruke, a na vama je da odaberete onu koja vam je najpogodnija da njome dragim ljudima čestitate ovaj veliki praznik, bilo da je ona kratka ili duga, u stihu ili u prozi, umereno šaljiva i duhovita, te da nađete i način kako ćete da je „prosledite“ (mada se ona najčešće ili lično izgovara, i/ili se šalje putem i sms poruke i preko društvenih mreža, ređe čestitkama na papiru ili u formi pisama).

Ako želite da čestitate Božić na baš klasičan način putem sms poruke u prozi ili stihovima

Svakako je u današnje vreme vrlo popularno da se čestitke za pravoslavni Božić, kao i one za isti katolički praznik, pošalju u obliku sms poruke, bilo da su kraće ili su duže forme, u stihu ili prozi, i da glase – sretan Božić ili srećan Božić, smisao je isti i na takav način se poželi nekome bliskom i dragom sve najlepše i najbolje, jer je u pitanju i svakako najradosniji hrišćanski praznik.

Puno sreće i zdravlja neka tebi i tvojoj porodici donese ovaj predivni praznik.
Radost u srcu i mir u duši, želim ti sve najlepše, srećan Božić.

Onoga trena, kada svi anđeli Božiji upale najsjajniju sveću, ja ti šaljem putem poruke ove,
Želje za ljubav, zdravlje, mir i najveću sreću.
Srećan Božić, Hristos se rodi.

Kada na nebu zvezde, naprave najsjajniji u noći „pir“, ja ti od sveg srca želim,
Da imaš u godini koja dolazi, ljubav i sreću, zdravlje i mir.
Hristos se rodi, neka te najboljim putem vodi, srećan Božić tebi i tvojoj porodici.

Želim vam da vam se na današnji dan, otvori vaš svaki željeni put,
Da uvek svako od vas bude srećan, nikada tužan i nikada ljut,
Neka vas miluje Božija ruka, da nemate baš nikakvih muka,
Anđeo sveti neka vas uvek vodi, mir Božiji, Hristos se rodi.
Srećan Božić.

Da vam duh sveti, radošću srce blaži, neka vam najveća sreća svaku nevolju ublaži,
Da vama na današnji dan, radost ispuni srce celo, kada osvane najlepše jutro, ono Božićno,
Snežno i belo, neka vam kao Isusa rođenje, sve u životu bude veselo.
Srećan Božić, neka ste živi i zdravi, i u vašem domu nek se raduje i slavi.

Na današnji dan, želim da ti kažem ove čestitke za katolički Božić.
Kada dođe Božićno jutro u tvoj dom, neka donese samo sreću i radost,
Isprepletane sa zdravljem i ljubavlju, i neka samo mir i sve najlepše,
Ispuni vaša srca i duše, i tebe i svih tvojih najmilijih ukućana i prijatelja.
Sretan Božić, Hristose se rodi.

Od mene su za tebe ove Božićne želje – sreća, zdravlje, ljubav i veselje,
Da ti u duši toplina uvek bude, raduj se i voli sve oko sebe ljude,
Neka ti sunce sreće večno sja, najlepše želje za Božić ti šaljem ja.
Srećan Božić, Hristos se rodi, da te njegova ruka uvek pravim putevima vodi.

Ako želite da čestitate Božić porukama u stihu ili nekim lepim citatima o veri i ljubavi

U novije vreme je postalo dosta popularno da se Božić i kod pravoslavaca i kod katolika, čestita nekim lepim citatima o veri i ljubavi prema Gospodu Isusu Hristu, ili da se pak iskažu i neki vrlo lepi i prigodni stihovi, pa će neki od takvih primera biti navedeni u daljem tekstu.

Da se dobro dobrim vrati, da vas milost Božja prati,
Danas slavi Hrista spasitelja, njegovom milošću neka ti se ipsuni svaka želja,
Skroman budi i ne traži mnogo, daće tebi Gospod sve što bude mog’o.
Sretan ti Božić i sve najlepše želje, a to su ljubav, sreća, zdravlje i veselje.

Nek te Božja svetlost vodi, najsrećniji je dan, jer Hristos se rodi,
Pod nogama našim sada šušti slama, svanulo je najlepše jutro,
Stigao je Božić, blago svima nama, jer se danas dele one nejlepše želje,
Ima ih dovoljno sasvim za sve drage prijatelje, srećan Božić.

Gospode Bože, ja se tebi danas iskreno molim, da podariš sve najlepše dragim ljudima koje volim,
Da im ispuniš svaku želju, da žive u zdravlju i veselju, da pomognu svakom prijatelju,
Da imaju svaki dan, kao što je Božić lep i radostan.

Danas je dan kada treba svakome da se pomogne, da se daruje onaj koji nema,
Da se pomiri onaj ko se zavadio, da se uteha daje onima koji su tužni,
Da onaj koji je zdrav pomogne svakom koji boluje, da se ljudi prisete,
Suštine vere i ljubavi koju Bog daruje i koja je suština mira i sreće u srcu.
Srećan Božiš, Hristos se rodi.

Neka vašu kuću paze, Gospod i svi njegovi anđeli,
Nek su radosni dani koji dolaze, nek su svi jednako lepi i veseli,
Ja se uzdam u Boga Spasitelja, da vam se ispuni svaka mala i velika želja,
Danas neka vaš dom svom srećom zablista, jer se danas slavi svuda,
Rođenje Gospoda Isusa Hrista, srećan vam bio i sve najlepše ostvario ovaj Božić.

Danas se Božije ime slavi, dok grančica Badnjaka mnoge varnice pravi,
Kako se oduvek pripoveda, treba da bude sve od reda, i mir i sreća i ljubav i zdravlje,
Jer to je vera i pravoslavlje, neka ti Isus svu ljubav podari, neka ti sve želje ostvari,
A ti mu uvek zahvalan budi, i reci kao i svi ljudi, neka me Gospod pravedno vodi,
Mir božiji na današnji dan, srećan Božić i Hristos se rodi.

Ako želite da čestitate nekom Božić na jedan umereno duhovit i šaljiv način u stihu ili prozi

Jasno je da i Božićne poruke i čestitke mogu da budu do izvesne mere šaljive i duhovite, ali opet prikladne i nikada preterano smešne, jer jeste lepo da se na ovaj dan „sve započne“, pa i da se pak onima koje volimo „izmami osmeh na lice“, ali treba u tome biti dosta obazriv kako se ne bi baš i preteralo i kako se ne bi „bogohulilo“, ili se jednostavno poruke protumačile kao previše smešne i na takav način sam smisao praznika izgubio na svom značaju.

U tom pogledu je najbolje navesti neke lepe primere čestitki za Božić, a koje jesu i duhovite i šaljive, ali koje su ostale „dosledne“ onome što jeste „Božićni duh“ i radost Hristovog rođenja, jer nekada ljudi mogu da preteraju i da izgube onu finu i tanku granicu, kada su poruke previše „slobodne i čak i uvredljive po veru, i ljubav u Boga“.

Nek je srećan Božić i badnjaci, da najboljeg momka ti predstaviš majci,
Da se među vama prava ljubav „rodi“, pa da te na današnji dan on svojoj kući vodi.
Neka ti se sreća smeši, ko je tužan da ga teši, onaj koga najviše voli, za tebe Gospod nek se moli.
Srećan Božić.

Želim ti pravo sibirsko zdravlje, da ti ga donese pravoslavlje,
Neka ti danas „sa nebesa“, odobre kredit za „Mercedesa“,
Ne uzimaj zaludno ime Isusa Hrista, ali neka se ostvari da auto bude „dizel trista“.
Srećan Božić, Hristos se rodi, da se oblačiš po poslednjoj modi.

Veoma je važno da se u ove hladne Božićne dane, u organizam unosi dovoljno vitamina „CE“,
A njega naročito ima kada se redovno konzumiraju namirnice kao što su – prasenCE; vinCe;
pivCE; sarmiCe; dimljene vešaliCE; tortiCE; rakijiCE i ostale poslastiCe u obliku napitaka.
Ili pak u formi lepih zalogaja, ali je opet preporuka da se ne „predozirate“, jer se tri dana slavi,
Pa je poželjno da „ostane mesta“ da se pravilno rasporede potrebne količine pomenutog vitamina.
Srećan Božić svima, svako zdravlja, ljubav i sreće, neka cele godine ima.

Želim ti na današnji dan, da uvek budeš radostan, i da te sreća uvek vodi,
Da se oblačiš uvek ti po „zadnjoj modi“, i jednu sedmicu na lotou „ubodi“,
Srećan nek je Božić, Hristos se rodi.

Neka sedmoga dana, ove Godine Nove, vas telefonom stara ljubav pozove,
Pa počnite ljubav iz početka, neka se raduju i strina i tetka, jer je Božić dan koji svako čeka,
Nema više prepirke od danas niti svađe, kada ste zajedno neka sve je slađe,
I neka se i za vas neka zvezda nađe, da vas prati i da vas čuva, dok se Božić svuda slavi,
Da vaša ljubav potraje duže, da vas niko ne rastavi, da vam se ne jave više „bubice u glavi“.
Srećan Božić mili naši, i sve najlepše želje, pa da ove godine bude i vaše svadbeno veselje.

Kažu da na današnji dan, valja sve započeti, pa ti uzmi i jedan šal za nekog dragoga ispleti,
Počni da čitaš po par strana, makar prvog Božićnog dana, možda se sklopi okolnosti splet,
Pa ove godine završiš fakultet, i uspeš da uzmeš tu diplomu, pa da onda oženiš svoju „momu“.
Srećan ti Božić i sve najbolje, da imaš za sve dosta volje, da ti uvek u životu ide „na bolje“.

Sponzorisano:

Loading...
loading...