Badnji dan je veliki verski praznih svih pravoslavaca, bilo katolika ili hrišćana, i on se uvek pak proslavlja jedan dan pre „najradosnijeg praznika Božića“, i spada u takozvane „fiksne praznike“, odnosno slavi se po julijanskom kalendaru 24. decembra svake kalendarske godine, i 6. januara po gregorijanskom kalendaru.
Sam praznik je praćen brojnim običajima koji su deo narodnog folklora ali se generalno poštuju kao jedan deo verskog rituala, i taj dan se strogo posti, te i predstavlja poslednji dan velikog Božićnog posta, a dan pre badnjeg dana se u narodu zove Tucindan.
Inače je sam praznik je dobio ime po „Badnjaku“ koji se toga dana unosi u kuću i koji je jedan simbol praznika, te se on i seče rano ujutru uz običo glasno pucanje iz „prangija ili pušaka“ i to označava da su domaćini krenuli u šumu po Badnjak.
Badnjak je po pravilu makar u našem narodu mlado drvo cera, koje se odseče rano ujutru i onda se uveče na Badnje veče pali na ognjištu, a sve češće i ispred pravoslavnih hramova i crkava, za zdravlje, sreću i berićet, i pravilo je da se „posmatra“ koliko drvo „pucketa i daje iskrica“, te je tu i poznata izreka „koliko varnica, tolčiko parica“, te letenje varnica i plamen koji se tada „podiže visoko u nebo“ označava dobru godinu u svakom smislu reči.
Najznačajniji običaji za Badnji dan i Badnje veče – proslava od davnina pa sve do danas
Svakako su čestitke i poruke za Badnji dan i Badnje veče veoma važne, jer se na takav način sa bližnjima i onima koje volimo, pa čak i onima sa kojima smo bili u svađi ili nekim neslaganjima, poželi sve najbolje i sreća i mir, jer je to generalno i suština Badnjeg dana i Božića, koji su ipak i „nerazdvojni kao praznici“, pa se tako nekada u narodu i za ljude kojisu veliki prijatelji, te koji su nerazdvojni govorilo – „Nerazdvojni su kao Božić i Badnji dan“.
Pripremanje Badnjaka i običaji koji su za njega vezani – kako je istaknuto na početku teksta, i sam praznik je dobio ime po Badnjaku, drvetu koje se rano pre svanuća seče, te i donosi ispred kuće, ali se ne unosi u dom pre Badnje večeri.
Pre nego što se samo drvo odseče, običaji nalažu da se Badnjaku poželi „dobro jutro“ i da se samo drvo „zamoli“ da u dom u koji će se unositi donese sve dobro, pre svega puno zdravlja, sreće i blagostanja.
Dalji običaji zavise od kraja naše zemlje, pa se smatra negde da se drvo ne pak treba dodirivati rukama, te da se stavljaju rukavice prilikom sečenja i nošenja kući, u nekim delovima zemlje se ispeče poseban kolač koji se „dariva drvetu“ pre sečenja, te se u nekim područjima oko drveta i posipa žito i/ili pšenica.
Važno je i pravilo da se drvo uvek seče „iz jednog poteza“ odnosno da se drvo na taj način „ne muči“ kada se odseca grana koja je Badnjak (negde se smatra da je dozvoljeno da se sekirom pak „udari“ tri puta, pa ako se tada drvo ne odseče, ono se mora rukama otkidati i lomiti), kao i da se uvek seče „sa istočne strane“, na kojoj izlazi Sunce.
Opet je važan običaj da „iver koji prvi padne“ prilikom seče badnjaka, nikako ne sme da pasti na tlo, te se po pravilu domaćini „pomažu“ među sobom, pa uvek jedan bude pored onoga koji seče drvo, da bi uhvatio iver (smatralo se da je on simbol blagostanja, pa se na primer prvi iver uvek i stavljao u košnice ili u mlekare, kako bi bilo više meda ili sira i kajmaka u narednoj godini).
Kako je i navedeno, odsečeno drvo Badnjaka se prislanja uz kućni zid, ali ne unosi se u dom pre prvog sumraka, odnosno deo je posebnog običaja na Badnje veče, kada se svi ukućani okupljaju za trpezom, i slave u slozi i miru, uz opet neke važne običaje koji će na dalje biti ukratko opisani.
Običaji na Badnje veče – generalno je za ovaj praznik, najveći broj običaja vezan baš za Badnje veče, kada se Badnjak unosi u kuću i kada se on na ognjištu pali.
Pravilo koje je ostalo još od davnina, vezano je i za sam „čin unošenja Badnjaka“, te domaćin tad najpre noseći drvo pokuca na vrata, i ukućani treba da pitaju „Ko je?“, na šta će im on odgovoriti – „Badnjak vam dolazi u kuću“, a kada domaćica otvori vrata, tada i ona i svi ukućani izgovaraju – „Dobro ti veče, Badnjače“, pa domaćin ulazi uvek desnom nogom u svoj dom, i sve svoje mile i drage ukućane, pozdravlja uz reči „Dobro vam veče, i srećno Badnje veče“.
Pravilo je da se trpeza postavlja na slami, baš uz ognjište, gde se u jetno sito stavljaju razne vrste žitarica i sušenog voća, pa se iz kuće iznose sve stolice i stolnjak se stavlja preko slame i večera se sedeći na podu.
Sam se Badnjak poljubi po tri puta (u našem narodu se kaže da se „Badnjak celiva“), pa se stavlja u vatru, i deca po pravilu granama Badnjaka „džaraju vatru“, kako bi bilo što više varnica i iskri, i to je propraćeno rečenicom „koliko iskrica toliko parica, kokica, jaganjaca, košnica“, pa se tek tu nakon ovog obreda, upali sveća i onda se na miru i večera (večera je po uvek posna, ali je i uvek „bogata“).
U nekim krajevima se smatra da jedan deo Badnje večere, treba da se ostavi za mrtve, te da se on kao „daća ili prilog“ odnese na grobove predaka, a generalno je večera simbol spajanja i onih koji su živi među sobom u slozi i zdravlju, ali i sa dušama predaka koji su umrli, te i kojima se ovako pomaže da „nađu zauvek svoj mir“.
Badnja noć, označava uvek svojevrsno „bdenje“, kada se peče „Božićna pečenica“, ali se i pazi na onaj trenutak kada će Badnjak sasvim da izgori, te se to označava kao „prispeće Badnjaka“ i uvek se slavi pucanjem iz oružja (a u savremeno doba petardama, uz prasak i slavjle, jer dolazi Božić).
Pravilo je da onaj ko se sa nekim u toku godine posvađao, na Badnji dan treba da se pomiri i da oprosti, a generalno se smatra da je Badnji dan „velika sreća koja drugih dana u godini i ne mora da bude“, te se za to vezuje i narodna izreka – „Nije svaki dan, Badnji dan!“
Najlepše poruke i čestitke za Badnji dan i za Badnje veče – klasične, u stihu i/ili pošalice
Čestitke za Badnji dan i Badnje veče, postale su deo običaja i narodnog folklora, i one su sastavni deo praznika, pa im je suština da iskažu one iskrene i lepe želje svima koji su dragi i važni, i da u duhu opraštanja, iste budu upućene i onima sa kojima se eventualno bilo u nekoj vrsti konflikta ili neslaganja.
Kada je “tip” čestitke u pitanju, naravno da ona treba da bude “usmerena” na pomenuti praznik, te je obično ili neka klasična i kratka, ili je pak u stihu (što je već i u duhu modernizacije i već i svojevrsne “urbanije proslave” Badnjeg dana), ali može da ima i jedan šaljivi “prizvuk”, gde se mora vrlo paziti da se ne “pređe mera i dobar ukus”, te da se šala navede uz neke najbolje želje i da sama po sebi ona ne bude dominantna i da predstavlja “suštinu” poruke, pe da se stekne utisak da se tako praznik i “ismeva”.
Ako želite da uputite čestitku putem sms-a za Badnje jutro, Badnji dan ili Badnje veče
Svakako da se u doba savremene tehnologije, poruke za Badnji dan mogu poslati na razne načine, uz prigodne i lepe slike kao “pozadinu” teksta koji je osmišljen, te se i uputiti putem društvenih mreža ili pak mms, sms porukom, ali ako se nije u prilici da se ipak praznik čestita lično ili nekim prigodnim “pisanim putem”, najbolji izbor su svakako sms poruke, a i najčešće i najlepše će biti i navedene u nastavku teksta.
Kada anđeli upale sveću, to ti ja želim svako dobro i sreću,
Neka ti je svaki dan radostan, srećan neka ti bude Badnji dan.
Domaćine zdrav nam bio, i Badnjakom se okitio,
Mir i sloga da te prate, da imaš od svega dosta,
Svuda bio dobro doš’o, rado primio svakoga gosta!
Srećan Badnji dan.
Čestiti da vam je Badnji dan, miri i sreća da su uvek sa vama, uz Božiju pomoć i molitve.
Srećan Badnji dan.
Ne gubi svoju veru niti nadu, i uvek teži ka sreći i nikada prema životnom padu,
Uvek u srcu moli i spominji najdražeg Boga, on će da čuva i tebe i svakog bližnjega tvoga,
Nek je srećan i radostan, vama svima Badnji dan!
Pogled uputi prema nebu, Boga zamoli za sreću i miran san,
Ispruži dlan i ne traži mnogo, budi skroman i uvek nasmejan,
Srećan i lep ti želim Badnji dan!
Noć je ova tiha i lepa, Bog se sa anđelima nadvio iznad nas,
Neka ti ovo Badnje veče, donese ljubav, mir i spas,
Budi zahvalan na svemu što imaš, nikad protiv Boga ne podiži glas,
Zahvalan budi jer svi smo mi ljudi, jedan je Gospod koji čuva nas.
Srećno Badnje veče!
Dok slušam kako crkvena zvona, na Badnje jutro zvone “na sav glas”,
Pomislim na bližnje i na prijatelje, te i poželim najbolje za sve nas.
Srećno Badnje jutro i čestiti vam Badnji dan.
Da se danas ispred vas otvori svaki novi put, da vas na njemu sreća i hrabrost prate,
Da nikada ne budete ni na koga ljuti, i da su uz vas stalno najveća radost i ljubav,
I da za vas bude Hristova milost najveći dar, da vam pomaže da uvek verujete i nikada ne posustanete.
Srećno vam Badnje jutro i Badnji dan.
Neka ovo Hristovo sveto drvo, podari vama zdravlja i sreće prvo,
Kada danas tamjan zamiriše, neka vaša sreća i radost svakim danom porastu sve više,
Da se uvek čuje pesme divne glas, Bože spasi i Bože čuvaj, od nevolje svake nas.
Srećan Badnji dan, nek je srećan i radostan.
Želim vam na današnji dan, dobroga zdravlja i najveće sreće,
Neka se svako raduje i slavi, Isusa Hrista uz krst časni i sveće.
Srećan Badnji dan i najlepše Badnje veče.
Ako želite da uputite nekome klasičnu poruku za Badnje jutro, Badnji dan ili Badnje veče
Među brojnim čestitkama se svakako izdvajaju one univerzalne i klasične, bilo da su u stihu ili u prozi, te se one ili izgovaraju lično domaćinu, ili se ipak šalju poruke i pisana reč, jer je običaj da se na Badnji dan i na Badnje veče ne ide u posete nikome, te da se porodica ne bi “rasipala” i da bi svi ukućani živeli u miru i u slozi.
“Oj Badnjače, Badnjače, naš najdraži rođače,
Dobro da si nam došao i u kuću našu ušao,
Ti nam Hrista objavljuješ, njega slaviš i kazuješ,
Mili srpski Badnjače, mili brate i rođače!”
Srećan Badnji dan, puno mira i sreće, zdravlja i svake radosti vama i vašim najmilijima.
Želim vam srećan Badnji dan i Badnje veče, da ga u miru i slozi provedete sa onima koje najviše volite,
Da Bog čuva vaš dom, vašu porodicu i drage prijatelje.
Najdraži prijatelju, srećan ti Badnji dan, i kako kažu da su nerazdvojni i Badnji dan i Božić,
Neka je tako i naše prijateljstvo iskreno i da potraje večno.
Mir i sreća tebi i tvojoj porodici, moliću Boga uvek ko za sebe, tako i za prijatelja svoga.
Danas se slavi Badnji dan, i čeka se Badnje veče, da sunce svoje poslednje zrake ugasi,
Želim ti da ti osmeh lice krasi, da ti se ostvare sve tvoje želje, neka ti ovaj veliki praznik,
Donese sreću zdravlje i veselje.
Srećan Badnji dan, nek je svakom radostan.
Sve najbolje želje, zdravlje i sreću i miran san, neka ti daruje Badnji dan,
Sutra će od sreće još jače da se blista, jer sutra slavimo i rođenje Hrista.
Srećan Badnji dan i Badnje veče.
Gospod bog ti svaku sreću dao, i od greha i zla te sačuvao,
Ti mu uzvrati verom i poštenjem, srećan Badnji dan i sve najbolje želje!
Da te Božja mudrost, uvek pravim putevima vodi,
Da te slava Boga dragoga, sasvim usreći i preporodi.
Srećan Badnji dan.
Da i ovaj Badnji dan, vama bude radostan, sa puno sreće i sa puno zdravlja,
Ja vam od srca želim, uz Božju pomoć puno slavlja i svaki sledeći životni trenutak bolji i lepši.
Srećan Badnji dan.
Želim ti da ti od ovog dana, sve u životu krene na bolje,
Da sve ostvariš uz rad i trud, uz Božju pomoć i sa puno volje,
Da imaš i strpljenja i snage, da voliš prijatelje i da čuvaš ljude drage,
Sa verom u Hrista Boga, da imaš uz sebe uvek anđela čuvara svoga,
Da si zdrav, srećan i radostan, želim ti najlepši Badnji dan.
“U mome kraju tek zora rudi, ali se već okupilo baš puno ljudi,
Po Badnjak časni da se ne zakasni, da svi istu pesmu složno poje,
Bože dragi spasi duše naše, nek su uz nas stalno molitve tvoje.”
Srećan Badnji dan, i blagosloveni bili tvoj dom, i svi tvoji dragi i mili.
Neka mir i sreća, spokoj duše svake, ovaj predivni praznik sada krasi,
Neka sve najbolje u dane pred nas donese, mili Badnji dane uvek srećan da si.
Srećan praznik, i čestiti neka ti je današnji Badnji dan,
Mir od Boga i ljubav od bližnjeg tvoga neka te prate kroz ceo život!
Ovo drvo sveto, što od Badnjeg jutra vašu kuću krasi,
Neka vam svako dobro donese i od svakog zla i iskušenja,
Da vas i vaše najmilije, uz Božju pomoć od muke svake spasi!
Srećno Badnje jutro, i ugodno provedeno Badnje veče.
Ja ti želim danas reći, samo ono što i dragi Bog reče,
Srećan ti Badnji dan i neka je srećno tebi Badnje veče,
Da ti spokoj i mir dušu krasi, svanulo je Badnje jutro,
Zdrav i srećan uvek da si!
Dok se zvezde na nebu roje, ja ti šaljem čestitke i najlepše želje svoje,
Nemam ih trista, već onu jedinu jednu koja je i od Gospoda Hrista,
Neka je mir i blagost sa tobom, Bogu se moli i sreća nek je tvoja najveća,
Slavi Badnje veče, nek se igra nek se peva i ni u čemu da se ne oskudeva.
Dragi Bog ti svaku sreću dao, od nevolje i zla te uvek sačuvao.
Srećan Badnji dan, da si srećan i radostan, uživaj sa svojim najmilijima jer je to suština i sreća.
Dobri dome, dobar dan, sa srećom da vam je Badnji dan,
Da vam uz sveti Badnjak i uz vino, praznik prođe radosno i divno,
Neka vama Bog daruje, svaki mir i svaku sreću, neka vas dobro zdravlje služi,
Pa i zlata da imate punu vreću, da dajete koliko imate svima, jer je lepo i kad se milost prima.
“Ako je pahulja sreća – ja ti želim planinu belu,
Ako je ljubav jedna kap vode – ja ti onda želim jednu reku celu,
Ako se smatra da je uspeh zvezda – želim ti čitav nebeski svod,
Neka ti Badnji dan donese sve što u poruku može da stane, i neka te čuva uvek dragi Bog!”
Srećan Badnji dan.
Dok ove večeri Badnjak gori, ti saslušaj ono što ti moje srce zbori,
Neka te sreća, blagostanje, zdravlje i dobrota, prate dragi prijatelju od današnjeg dana,
Sve do kraja života, neka te dočeka i godina stota! Srećno Badnje veče!