Mada se često kaže da je „čovek veliki onoliko koliko ume da oprašta“, sam čin oproštaja nikada nije lak, i posebno onda kada se opraštamo od osoba koje volimo, i koje su od nas „otišle zauvek“ i ostavile naša srca u patnji i bolu, ili da se opraštamo od ljudi koji su otišli dalje, te su pak oni i „krenuli svojim putem“, a i kada se pre svega govori o nekim „pomešanim emocijama“ u smislu rastanka sa ljubavnim partnerima.
Upravo iz tog razloga su i napisani brojni stihovi na ovu temu, otpevane pesme koje treba da „iskažu svu bol zbog rastanka“ i da na neki način svako u njima može da „pronađe sebe i da shvati da „život ide dalje“ i da nikada nije sve izgubljeno, te da se može i mora preboleti, ma koliko opraštanje od nekoga bilo u datom trenutku neshvatljivo i uticalo na nečije srce i dušu, koju „kida i cepa na komade“.
U nastavku teksta će biti navedeni oni najlepši i najčešće upotrebljavani oproštajni stihovi, koje i možete nekome poslati, ili ih makar „za svoju dušu“ pročitati, da shvatite da niste vi jedini koji je zbog nekoga prošao patnje, i da sebe uverite da „nada umire poslednja“, te i da očajanje i tuga ne traju večno, i da mogu da prođu, samo treba „dati sebi vremena“.
Najlepši oproštajni stihovi koji se mogu ispisati kao poruka ili pročitati kao uteha
Nekada ljudi ne mogu da shvate, koliko mi nedostaješ moj najdraži brate,
Koliko mi tuga srce slama, koliko patimo svi mi teško jer nisi više sa nama,
Nadam se da si našao svoj mir, jer je za tvoju dobrotu premali ovaj svemir,
Ja ne znam koliko će ovaj bol da traje, i kako ću bez tebe da nastavim da se smejem i da živim život dalje.
Ostala je potpuna praznina, ostala je tuga kao gorka čaša vina, da sam te volela to je istina,
Obećao si da nikada nećeš od mene otići, da ćeš da se javiš kada te budem pozvala, neka idi,
Neka su ti najlepši „tvoji puti“, ja ti samo želim reći hvala, za sve što si mi dao i što si uvek znao,
Da svaku moju suzu obrišeš, a ja sam znala da za mene dišeš, i znam i sada kada te nemam više.
Sakupilo se u moje srce toliko tuge, za čitavih pet života, a ja se trudim u jedan da je smestim,
Ne mogu da te zaboravim, ne mogu da prebolim, jer ti nisam poslednji put rekla, koliko te volim.
Hajde, živote, ako imaš hrabrosti, u oči me pogledaj, hajde kad te molim,
Reci mi zašto, šta sam pogrešio, kada mi uzimaš uvek one koje najviše volim,
I onda me tešiš, i onda se pitaš, zašto i kako ne mogu da prebolim.
„Idi, idi srećo moja, idi kad te molim, beži dalje od mog srca,
Sve više te volim, idi idi, srećo moja.“
„Oprosti mi što te volim, Bog me kaznio, dao mi je da te vidim pa te uzeo,
A u mome srcu samo, teku otrovi, u njima me nema više, u njima si ti.“
Koliko bola i tuge, može da stane u samo dve reči, nedostaješ mi i srce mi se lomi,
To niko nije mogao da spreči, i niko nije mogao da vidi, a ti živote sada se postidi,
Kao nikada i kao niko, jer si mi uzeo ono što volim, i jer nikoga neću voleti toliko.
„Tu, na moju dušu, tuga mrižu bacila, u dubine odnila,
Možda će te plima, ostavit’ prid vratima, srca mog.“
Sva moja bol, kao da ima snagu tišine, kao da u fijuku vetra uvek začujem baš tvoje ime,
Uzalud me zoveš, ja znam da te nema više, sada mi je u srcu hladna zima, niz moje obraze liju teške kiše,
Setim se tebe kada bagrem zamiriše, kada se uvuče u sobu pomrčina, ali znam da si možda negde i ti srećna,
Nikada te neću zaboraviti, najdraža moja, moja jedina, iako si moja rana i bol mi je veća svakog dana.
Mada ti ne mogu videti oči, i nikada ti neću više začuti glas,
Ostaju mi uspomene i sećanja, i stalna pomisao da si tu uz nas,
Da na nas paziš i da nas od svega čuvaš, srećan i nasmejan tamo gde si sada,
Da ćemo se opet sresti „negde tamo i nekada“, ostaje mi pusta želja, ostaje mi večna nada.
„Na kestenu starom, dva imena stoje, nek pročita svako, volelo se dvoje.“
„Čuvam njena pisma, čuvam slike stare, izbledela slova, naše spomenare,
Imala je dušu, znala je da voli, ja živim život bez života, kako da prebolim.“
„Ja nisam tu, okreni se, tu nema nikoga, u ovoj sobi je samo tihi zrak i nema ikona,
Tu bila je tek blijeda sjen od fantazama, i nestala strmim stazama, crven trag je njen.“
„Da Bog da stane cijeli svjet, stane bar na tren da se opet tebi vratim,
Da me zagrliš kao dijete, pa nek glavom platim,
Ljubi me na tren, vjeruj mi na riječ, moj je život lažni sjaj,
Previše za kraj, a premalo za oproštaj.“
„ (…) ja osjetih se sasvim nespreman, za sve što videh tu,
Kako je samo lako nestala, stara slika stvari, ova boja nije moja,
Ja drugoj tajnu znam.“
„I tako dođeš mi u san, da ti još jednom ispričam, kako me boliš svaki dan,
Da još se vinom trujem kad god ti ime čujem,
A ti za ruku držiš me, i kažeš da će proći sve,
Gledam u oči najlepše, plačem al’ još se trudim samo da ne poludim,
I tad se u suzama budim.“
„Nedostaješ tako mi nedostaješ, za sve što prošlo je nedostaješ,
Nedostaješ tako mi nedostaješ, za sve što dolazi nedostaješ.“
„Mila moja, briga me za to, samo moja, ti jedina si bol,
Mila moja, praštam ti za sve, samo moja, volim te.“
„Bila bi sreća kad bi se sreli slučajno,
I da previše mi značiš ja bih ti rekao.“
„Oprosti mi, pritegnu me teret tuge, nad tobom sam mor’o da se nagnem,
Rukom da se taknem tvoje ruke, al’ ti se svetiš svete moj, pretrnu mi ruka u tvojoj (…)“
„Oprosti mi, tvoj vapaj iz dubine nekad je sakriven i prigušen,
Oprosti mi ne mislim sve što kažem, i nemam strašne tajne skrivene,
Oprosti mi sestro, bez tebe sve prestaje,
Oprosti mi sa svih strana pirane, grizu naše rane, i ja sam jedna od njih.“
„Oprosti mi što odlazim, kroz život tvoj ja samo prolazim,
Oprosti mi ja nisam kriv, kad s’ tobom sam ništa se ne desi,
Oprosti mi što odlazim, to đavo znam po svoje dolazi,
Neko drugi nek ti vrata otvori, jer sa mnom znaj sutra ne postoji, oprosti mi.“
„Oprosti mi, što još te uvijek volim, što u oku još suza sja,
Oprosti mi, što drugu neću moći, osim tebe ljubit ja,
Oprosti mi, zbog tebe što ne spavam, što mi noću kradeš sna,
Oprosti mi, što samo tvoje ruke, negdje tražim svaki dan.“
„Ja nemam više razloga da živim, ja nemam više čemu da se divim,
Ja neću noćas ni za kog’ da znam, kad nje već nema bolje da sam sam.“
„Ako me ostaviš, kad poželiš kraj, i nebo će plakati izgubiće sjaj,
Ako me ostaviš, ne ruši drugo sve, pusti da vjerujem da voljela si me.“
„Zagrli, sad me jako zagrli, kaži mi, nešto lepo slaži mi,
Da još ima me u srcu tvom, zaplači, samo jako zaplači,
Zaplači, ili bar odglumi mi, ti si jedini, u srcu mom ostani.“
„Ljubavi, mi smo mnogo toga hteli, zajedno, samo ovo nismo smeli,
Nikada nije smelo da se desi, da ja tebe a ti mene izgubiš.“
„Prošli su aprili, k’o vozovi kad prođu, izgledalo je da je gotovo,
Postoje mnoga mesta, na kojim’ nismo bili, a neko te je drugi odveo.“
„Sakrij sad svoju bol i idi, biće još teže, znaj, ostaneš li tu,
Shvati već da kraj je jednoj priči, tužan kraj jednoj sreći, jednom snu.“