Volim te ljubavi – najlepše izjave ljubavi

Mnogo je načina da se nekome izjavi ljubav, da se dokaže koliko se neko voli i koliko je nekome „stalo“, a u nastavku teksta će biti navedene neke od najlepših i najupečatljivijih poruka, kojima se putem reči može nekako „makar i približno“ opisati ovo predivno osećanje.

Logično je da su žene te koje lakše izjavljuju ljubav, ali da su muškarci ti „u kojima gori vatra i u kojima tinja patnja“, pa se shodno tome i izjave ljubavi nekada razlikuju, zavisno da li je ona pak i uzvraćena ili nije, da li je ona strastvena ili platonska, da li je zabranjena ili je sasvim ona jedna i iskrena i duboka, nesputana i realistična, kakva se samo „može i poželeti“.

Ako želite da nekome koga volite na onaj baš klasičan način uputite najlepše izjave ljubavi

Nekada je sasvim dovoljno da nekome kažete samo dve reči, koje svakp razume i koje na svim jezicima zvuče isto, „volim te“, ali je nekada ipak potrebno i da se one „kažu očima ili da se ipak prećute i da se pokažu delima“, ili da se njima počne ili završi neka iskrena i lepa izjava ljubavi, koja se može smatrati onom klasičnom i univerzalnom, prigodnom za svaku situaciju.

Tek sam shvatila da su mi moje srce i ti dve najbitnije stvari koje imam u ovom životu.
A onda kada razmislim, da moje srce u stvari i pripada tebi, ostaješ mi zauvek najvažniji samo ti.
Volim te i želim da to znaš i osetiš i bez reči, jedini i najmiliji moj.

Ako je život san, želim da tebe uvek sanjam najlepše kako je moguće.
Ako je život nebo, ti si moje sunce, i moj mesec i one najsjajnije i najveće zvezde.
Ako je život pun briga, neka ih rešavamo zajedno i neka jedno drugome budemo ona najslađa i najdraža „neprebrinuta briga“.
Volim te, i to već znaš odavno, ali moje je da opet kažem, a tvoje da ponoviš i da „uzvratiš istom merom“.

Ja sam tako lako zaboravio sve ono što je bilo pre tebe, i sada znam samo šta želim u budućnosti sa tobom.
Volim te i jedini si moj put i moja želja koja se ugnezdila u mom srcu i koja mi je okupirala baš svaku misao.
Ti si radost i ti si smisao, i nemam šta da dodam, osim da te volim kao nikada nikog što i nisam i neću voleti.

Moje je srce sada samo tvoje, makar do kraja života, ali će se o našoj ljubavi pričati i kada nas više ne bude bilo, i kada večnost postane deo nas i mi deo večnosti.
Živim da te volim, i znam da me voliš i to mi je dovoljna sreća i radost, i ne treba mi čini mi se ni vazduh ni voda, jer si sve Ti i moj si izvor i moj si dar.

Želim da se nikada ne probudim ako je ova ljubav san, i želim da zauvek plovim morima ako je ovaj osećaj naša sigurna luka na pučini.
Volim te i na sav glas i u tišini, nikada ništa neće moći da prevaziđe i pomutio moja osećanja, ljubav koju si mi pokazala, veća je i od najvećeg životnog postojanja.

Ja sada znam da ja živim da bih tebe voleo, i da tebe volim da bih zauvek srećno živeo,
Jer kada bi me ostavila, puklo bi mi srce na pola, i nikada ga ne bih mogao mopet zalepiti.
Volim te i sanjam stalno, hvala ti što mi uzvraćaš na ovu sreću, i dodaješ svaki put sve veću i veću.

Ko bi rekao da sam ovakav „slabić“ i da će me tako jedno osećanje sasvim obuzeti i „zaslepiti“.
Sledeći put me upozori, da je tako kada se neko voli, ali možda za to i nema baš potrebe, jer ću zauvek da volim samo tebe, pa sam već navikao i sasvim sam se prepustio, i da odeš od mene nikada to ne bih sebi dopustio.

Uopšte nisam bila svesna, kako si mi lako „ušao pod kožu i ukrao mi svaku misao, svaki udah i svaki otkucaj srca“,
I tako si postao moj život, jer ja bez tebe ne umem da dišem i moje srce bi sigurno stalo da tebe nemam.
Volim te kao laste proleće, kao zvezde mesec i kao leptiri cveće,
Ali ipak još malo više od toga, sebično i samoživo, kao što niko i nikada nije voleo nikoga.

Ako želite da nekome koga volite stihovima ili nekim citatima kažete najlepše izjave ljubavi

Koliko je samo pesama napisano i otpevano, i koliko „remek dela“ štampano da bi se ljubav ipak veličala, ali i da bi se patilo kada ona nije srećna i uzvraćena, ili da bi „čovek sebi objasnio“ kako ga je ljubav „očarala ili razočarala“, i kako je došao do toga da nekoga voli više nego što voli sam sebe, i postao je i spreman da se svega odrekne i da sve zaboravi zbog onoga koga iskreno voli.

„Živim da te volim, i samo nebo molim,
Da se svaka zvezda zove tvojim imenom“.

„Još te nešto čini izuzetnom, ne samo lepota,
Ja voleo sm te, i voleću te do kraja života“.

Volim te kao nikoga niko, ali to je ipak malo, neka bude još toliko,
Ti si moja zvezda sjajna, mesečina u noći beskrajna.

„Šta da kažem sve je malo, koliko mi je do tebe stalo,
Nema reči koje mogu da opišu ljubav ovu, pa ću „ćutke da ti kažem“,
Volim tebe i ne lažem, nek ti duša moja „priča“ ima smisla ova istina i treptaj srca“.

„Lakše je voleti kada se ćuti, lakše srce podnosi kada ne mora da prejako lupa,
Ljubav je jako jednostavna, kada neko zna sa tvojim osećanjima da postupa,
Ti nisi glupa, ti samo iskreno voliš, pa ne treba ni tuge da se bojiš,
Jer i ljubavni jadi su nekada sreća, manja ili čak i ona veća.“

„I tako su ti i osećanja veća, i neće niko da se seća, ako i neka suza „kane“,
Sve će da prođe kada svane i kada sunce opet sine, i obraz ti se zarumeni,
Od poljubaca i od miline, voli i ne „beži od istine“, ona se sazna ona je lepa,
Pa šta i ako je „ljubav slepa“, sreća je onda kada se čeka“.

„Moje si dobro jutro, i moje si laku noć,
Sa tobom pošla bih na kraj sveta, samo ako ti kažeš mi“.
Da li sada shvataš koliko mi značiš, i nema potrebe da „odugovlačiš“,
Reci da me voliš i „gotova stvar“, ljubav nije igra već od boga dar.

„Ljubavi moja tugo, ti što mučiš srce moje,
Zar ti ne znaš šta su boli, kad se voli, kad se voli“.

Ja tebe volim ko nikog do sada, ti nisi više tajna,
Ti si moja i sreća i nada, i kad sija sunce i kad kiša pada,
I neka mi svi zavide i neka mi se baš svi i dive,
Ja im svima njima iskreno želim, makar mali deo, moje sreće da dožive.

„ (…) tu sam da ti nadu vratim, ako padneš da te uhvatim“.
Volim te i sve ću da učinim za tebe, moje je srce tvoje i moje su misli odavno prepune tvojih očiju i tvojih mirisa,
Ova su proleća cvetovi irisa, ova je duša postala more bez kraja, okupano toplinom ljubavnog sjaja,
Sa tobom želim da sam srećan do veskraja.

„Došao sam ti u snove, ti malo si se čudila,
Shvatio sam da te volim, kad si me probudila“.
Ljubav je ona najveća tajna koja se u nečijem srcu krije,
Ali kada je ona beskrajna, ona više tajna nije, toliko te volim i nije me sram,
Sve ću da priznam „kao lopov“, što je „krao dane bogu“, onda kada je bio bez tebe, sasvim sam.

Ako želite da nekome koga volite najlepše izjave ljubavi uputite na šaljiv i/ili duhovit način

Svakako sa osećanjima nema šale, i nekada neke duhovite „poruke i opaske“ mogu da se shvate i sasvim pogrešno, i da „ugase ljubavni žar“, pa treba biti obazriv i biti u istoj meri duhovit i nežan a to ćete imati prilike da pročitate (i da iskoristite u nekoj prilici za vama dragu osobu) u nastavku teksta koji sledi, u prigodnim primerima.

Ne nisam ljuta, što si moje srce ukrao kao dugme od kaputa,
I jer ne želiš da mi ga vratiš, ali jedno moraš da shvatiš,
Uprkos čaju od nane sa dosta limuna, shvatila sam koja je moja „boljka“,
I ja tebe volim, i na tebe nikako ne mogu da postanem „imuna“.

Volim te kao okeane i mora, kao četinarske šume od bora,
Kao što se vole sunce i cveće, ko što te niko nikad voleti neće,
Ali ne volim da ovo stalno pišem, jer bez tebe ne mogu da dišem,
Pa te uljudno i lepo molim, shvati već jednom koliko te volim.

Kada sam izgubila svest, bilo je možda na satu oko pola šest,
Ti si baš brzo stigao, i iz „kome si me digao“, i jako si bio ljut,
Dok sam ja drhtala ko prut, jer si za mene tako silno zabrinut,
Pa ako to nije ljubav, ja stvarno ne mogu ni da znam šta je,
I ne postoji lekar za moje srce, jer je nesvestica ta od sreće,
Što ti moje srce celo sebe daje, i ne treba mi uopšte stručna dijagnoza,
Kad te vidim ja sama znam šta je, to se ljubav zove i nikad ne prestaje.

Da te volim silno, to je moja dijagnoza, kažu leka nema, ali je „lako kao boza“,
Treba samo i ti da uzvratiš, i da srca moga uzmeš pola,a ako to nikad ne poželiš, moj tata će te „prebiti ko vola“,
Mada srećom znam da i ti mene voliš, kao i ja tebe, isto i silno i sasvim neizmerno,
Moje srce sada samo za tebe „tuče“, volim te budalice moja, tebi je ova duša ono najvrednije i verno.

„Ja te volim, stvarno ja te volim, volim volim te,
Ali volim i TV“.

„Ti si žena za sva vremena, ti si ko stvorena za ljubav i topao dom“.
Volim te jer si zauvek sa mnom, i u dobru i u zlu, ja znam da bićeš tu.

Kada se setiš TV ekrana, pomisli koliko imam mana, ali opet te poljubim svakoga dana,
Kada se sstiš da je frižider prazan, pomisli odmah kako je moj smeh „iskren i zarazan“,
Kada ti zalutam svaku noć u snove, znaćeš da me voliš jer to se ona prava ljubav zove.

Sponzorisano:

Loading...
loading...